LogoHeader2

  • institut

LogoHeadermobilna

Пронађи свог доктора..
Пронађи свог доктора

Погледај..

Kutak
Кутак за пацијенте

Погледај..

strucna javnost
Стручна и научна јавност

Погледај..

Новости:

UIS Симпозијум 2017

Више..

У ИПБВ, први пут, пласиран стент у горњу шупљу вену

У ИПБВ, први пут, пласиран стент у горњу шупљу вену

Више..

 АКТУЕЛНОСТИ
Sastanak mala sredina
centralna
Izvestaj AZUS mala sredina naslovna 2

Тумори плућа могу бити малигни (злоћудни) и бенигни (доброћудни).

Рак плућа је злоћудни тумор. Није заразна болест и не може се пренети са човека на човека.

Злоћудни тумори састоје се од патолошки измењених ћелија које имају могућност да се шире изван места на коме су настале. Ако се тумор не лечи на време, може напасти и уништити околно ткиво. Понекад се ћелије путем крвних или лимфних судова прошире са места примарног тумора, долазећи тако до других ткива и органа, где својом даљом деобом стварају нови тумор, који се назива метастаза.

Међу најчешће факторе ризика у настајању рака плућа спадају пушење, животна средина (аерозагађење) и генетска предиспозиција (наследна склоност).

Најважнији и најчешћи симптоми рака плућа јесу: упоран кашаљ, искашљавање сукрвичавог испљувка, бол у грудима при кашљању или дубоком дисању, отежано дисање, упала плућа која не пролази после терапије или упале плућа које се понављају на истом месту, као и губитак апетита и телесне тежине.

Ти симптоми могу бити узроковани и другим обољењима, која немају везе са раком, али ако се појави било који од њих, треба се обратити лекару.

Дијагноза рака плућа поставља се на основу резултата дијагностичких процедура:

  • радиографски снимак плућа
  • цитопатолошки преглед испљувка
  • Бронхоскопија је основна и незаобилазна дијагностичка метода за испитивање и проверу стања дисајних путева и узимање узорака ћелија. Преглед траје свега неколико минута. Изводи се у локалној анестезији, а локални анестетик наноси се у задњи део усне дупље у облику спреја. Бронхоскопија се изводи и у општој анестезији, када се користи чврсти (ригидни) бронхоскоп, и тада је неопходно да пацијент остане у болници неколико дана.
  • ЦТ скенер је безболна и безопасна метода прегледа којом се утврђује тачна локализација и величина тумора или проширеност обољења.
  • Медијастиноскопија је хируршка метода помоћу које хирург кроз мали рез на кожи врата и преко једне цеви која улази у грудни кош обавља преглед подручја средогруђа (медијастинума) и лимфних чворова близу плућа. Медијастиноскопија се ради у општој анестезији, уз краћи боравак пацијента у болници.
  • ВАТС (видеоасистирана торакоскопија) такође је хируршка метода, која подразумева прављење малог реза на кожи зида грудног коша и убацивање оптичког инструмента у унутрашњост грудног коша да би се директно видела плућа са плућном марамицом и да би се са сумњивих места узели одговарајући узорци.
  • Биопсија (пункција) плућа обично се изводи на одељењу радиологије, најчешће за време ЦТ снимања. Даје се локални анестетик да би се умртвила одређена регија. Танком иглом улази се кроз кожу у плућа, што се прати рендгеном. При томе се узима узорак ћелија који се прегледа под микроскопом.

Сви узорци ткива добијени дијагностичким методама (бронхоскопија, трансторакална пункција или биопсија тумора, биопсија или пункција периферних лимфних жлезда, медијастиноскопија, плеуроскопија са биопсијом плућне марамице, видеоасистирана торакотомија) подвргавају се одговарајућим цитолошким, патохистолошким и имунохистохемијским испитивањима, у циљу утврђивања дијагнозе, степена малигнитета (злоћудности) и стадијума проширености болести.

  • Сцинтиграфија костију је радиоизотопска дијагностичка метода која показује било каква абнормална подручја костију. Ради се увек када постоји клиничка сумња на коштане метастазе.
Лечење рака плућа

Лечење рака плућа зависи од његове врсте (типа тумора), величине и локализације, степена проширености (да ли се проширио изван плућа), општег здравственог стања болесника и придружених болести (срчане болести, бубрежне болести, шећерна болест, бронхитис, бронхијална астма итд.).

Рак плућа лечи се хируршки (операцијом), радио-терапијом (зрачењем) и хемиотерапијом (цитостатицима). Те методе могуће је спроводити изоловано или заједно, а хируршко лечење понекад се може комбиновати са зрачном терапијом или хемиотерапијом.

Хируршко лечење рака плућа (операција)

Хируршко лечење рака плућа (операција) примењује се када се болест није проширила изван тог органа и може се тако уклонити из организма, а преостали део плућа пацијенту омогућити нормалан живот. Брзина опоравка након операције је индивидуална: неке особе брже се опораве, друге спорије. Најчешће је потребно неколико недеља да би се болесник потпуно опоравио од операције рака плућа. Свака већа операција, без обзира на то колико је успела и неопходна, праћена је у постоперативном току одговарајућим тешкоћама и проблемима.

Из ране излазе дренови који се обично уклањају два до седам дана после операције. Интравенска инфузија даје се неколико дана да би се одржала равнотежа течности у организму, док пацијент није способан да поново нормално једе и пије. Редовним рендгенским снимањима прати се и контролише да ли плућа функционишу како треба. Присуство бола и нелагодности нормална је појава, може трајати и неколико недеља после операције. Пацијент се обично отпушта кући седам до 14 дана након операције, зависно од његовог стања.

Радио-терапија (зрачна терапија)

Зрачном терапијом уништавају се ћелије рака, док у исто време наносе незнатну штету нормалним ћелијама. Број третмана и трајање терапије зависе од врсте и величине тумора и одређује их радио-терапеут. Зрачна терапија примењује се када се због одмаклог стадијума болести не може приступити оперативном лечењу или у случајевима када се ради о туморском захватању душника и великих дисајних путева. Понекад се зрачна терапија примењује и након операције, али само када су тумором захваћене лимфне жлезде средогруђа.
Постоје две врсте зрачне терапије.

Спољашње (транскутано) зрачење

Спољашње (транскутано) зрачење подразумева његово усмеравање из спољашње средине у плућа.

Пре почетка зрачења на кожи се нацртају ознаке, а оне радиолошком техничару који спроводи зрачну терапију омогућују да тачно усмери зраке на одређено место. Ознаке морају остати видљиве током укупног третмана. Понекад се на кожи остављају трајне мале ознаке које ће у даљим третманима бити од помоћи радио-терапеуту. На почетку зрачне терапије пацијенту се дају тачна упутства како да води рачуна о кожи предела који се зрачи. Наиме, она на тим местима постаје црвена, сува, осетљива, са присутним сврабом, дуже након зрачења има мрку пигментацију.

Третман траје свега неколико минута. Зрачна терапија није болна, али пацијент за то време мора остати потпуно миран.

Током спољашње зрачне терапије пацијент не постаје радиоактиван, стога је тада потпуно безбедно бити са другим особама и са децом.

Унутрашње зрачење (брахитерапија)

Унутрашње зрачење (брахитерапија) примењује се ако тумор зачепи један од великих дисајних путева и тако узрокује безваздушност (ателектазу) плућа. Унутрашње зрачење је једноставан начин отварања дисајног пута. Сонда у виду танке цевчице, на коју се касније прикључује извор зрачења, привремено се поставља на одређено место у дисајним путевима помоћу бронхоскопа. Уклања се одмах после третмана. Обично је потребан третман или два у размаку од једне седмице. Након унутрашњег зрачења пацијент је благо радиоактиван неколико дана па се неке мере предострожности морају предузети.

Најчешћи нежељени ефекти зрачне терапије јесу:

  • мучнина и повраћање (могу се ублажити лековима који се називају антиеметици);
  • болови у грудном кошу;
  • губитак апетита (оброци се могу заменити висококалоричним напицима);
  • отежано или болно гутање (траје неколико дана, а настаје као последица озрачености једњака па у таквим случајевима обично помаже узимање хладног млека или јогурта);
  • замор и малаксалост (треба се одмарати што више);
  • симптоми као код грипа.

Те нуспојаве могу бити благе, али и веома изражене, што зависи од дозе зрачења која се прима и од дужине терапије.

Хемиотерапија (цитостатска терапија)

Хемиотерапија представља употребу антиканцерских (цитотоксичних) лекова у циљу уништења ћелија рака. Траје неколико дана, а затим следи период одмора од неколико недеља да би се организму омогућио опоравак. Број циклуса хемиотерапије што се прима зависи од врсте рака од које пацијент болује и од реакције на лечење. Хемиотерапија може се дати у амбулантним условима (дневна болница), али понекад захтева и боравак пацијента у болници неколико дана.

Хемиотерапија може узроковати непријатне нежељене ефекте. Код већине болесника они су благи и могу се добро контролисати лековима који убијају ћелије рака, али истовремено делују и на здраве ћелије у организму. Нежељени ефекти (нуспојаве) хемиотерапије јесу:

  • леукопенија (смањење броја белих крвних зрнаца), која настаје као последица хемиотерапије, због чега се седам до 15 дана након примене цитостатика обавезно контролише крвна слика;
  • анемија (малокрвност) настаје услед поремећаја броја нормалних ћелија крви те се током хемиотерапије често контролише крвна слика; у лакшим случајевима лечи се узимањем одговарајућих лекова, а у тешким се даје трансфузија;
  • мучнина и повраћање могу се ублажити или уклонити лековима антиеметицима;
  • губитак косе, иако привремена појава, веома неповољно утиче на психичко стање пацијента (Коса најчешће поново израсте три до шест месеци након терапије, а током тог периода могу се носити перике или разни шешири и капе);
  • губитак апетита током хемиотерапије честа је појава. У том случају оброк треба заменити висококалоријским напицима или узимати кувану мекану или пасирану храну;
  • осетљивост усне дупље, улцерације и крварења, уколико се појаве, могу се ублажити или уклонити испирањем уста дезинфекционим средствима;
  • подложност инфекцијама такође је честа; ако се појави повишена телесна температура (преко 38 ºС), треба се јавити свом лекару или особљу које даје хемиотерапију;
  • замор и малаксалост индивидуалне су појаве јер неки имају осећај да могу водити нормалан живот за време лечења, али многи се осећају веома уморно и морају успорити или одложити своје физичке активности.
Ласерска терапија и стентови

Понекад рак плућа ствара осећај отежаног дисања и гушења, најчешће због зачепљења душника (трахеје) и великих дисајних путева туморским растом. Уколико се тумор може уклонити, то се најчешће спроводи ласерском терапијом, његовим спаљивањем и уклањањем.

Ласерска терапија не одстрањује тумор у потпуности, али елиминише симптоме као што су отежано дисање и гушење. Она се обично изводи у општој анестезији, путем бронхоскопије, и обично нема јачих нежељених ефеката.

Понекад је сужење и затварање дисајног пута изазвано притиском на њега споља па се за уклањање те појаве примењује мала направа звана стент. Он се поставља у унутрашњост дисајног пута како би га држао отвореним, остаје у њему стално и не изазива веће потешкоће.

Симптоматска терапија

Подразумева лечење симптома, тј. субјективних тегоба болесника које су узроковане како основном болешћу тако и применом одговарајуће антитуморске терапије. Циљ терапије је да се елиминишу или ублаже тегобе како би квалитет свакодневног живота оболелог био што бољи. Од свих лекова који се користе највећу улогу имају они против бола, тзв. аналгетици, који се дају по одређеној процедури. Уводе се од слабијег према јачем, по потреби комбинују и дају у таквим размацима да спрече настајање бола.

Савети лекара

Након што напустите болницу, ваш лекар заказаће прегледе ради праћења вашег стања. На тим прегледима важно је да кажете лекару имате ли неке нове тегобе и проблеме везане за болест.

Најважније је да обратите пажњу на карактер и јачину бола, на отежано дисање и кашаљ, а посебно постоје ли у испљувку трагови крви.

Прегледи се обављају на свака два-три месеца код надлежног пулмолога-онколога који одређује врсту и дужину антитуморског лечења. На преглед обавезно треба понети нови снимак плућа, налаз крвне слике, ЕКГ и ултразвучни снимак стомака, док се остали прегледи (ЦТ грудног коша, ЦТ мозга, сцинтиграфија костију) обављају по потреби, и то на захтев пулмолога. Такође је обавезно понети претходне налазе, специјалистичка мишљења и отпусницу из болнице. Када након прегледа добијете извештај лекара специјалисте, треба да се јавите свом ординирајућем лекару који ће спровести преписану терапију.

Код већине оболелих од рака исхрана је отежана због губитка апетита и нежељених ефеката цитостатске и зрачне терапије као што су мучнина, повраћање и губитак осећаја укуса. Због тога исхрана мора бити прилагођена стању болесника. У сваком случају, добра исхрана подразумева уношење неопходних беланчевина, калорија и витамина (посебно Ц и А), чиме се спречава губитак телесне тежине и поспешује опоравак. Зато се генерално код оболелих од рака не препоручује макробиотичка и вегетаријанска исхрана. У сваком случају, најбоље је да затражите савет лекара пре него што почнете да узимате супстанце које се данас рекламирају као заштитна средства (витамини, антиоксиданси, средства за побољшање имунитета, алоја итд.).

FaLang translation system by Faboba
lung3   shutterstock 153263399j   doctor holding lung scan
Поликлиника за плућне болести   Клиника за опструктивне болести плућа и акутне пнеумопатије    Клинике за грануломатозне и интерстицијумске болести плућа
         
image 20160331 28462 qliwnl   i klinika   poliklinikahirurgija
         Клиника за ургентну пулмологију           Клиника за пулмолошку онкологију    Клиника за грудну хирургију 
 
subscribe section bg   4   nurses 1
Центри за дијагностику   Центри за терапију   Здравствена нега

Где смо?

Видео канал

 
Video kanal

Института