Upravnik Klinike
Doc. dr sc. med. Jovan Matijašević

Клиника за ургентну пулмологију

Клиника за ургентну пулмологију располаже са 44 болесничке постеље, а у просеку се годишње хоспитализује 750 болесника.

 

Састављена је од четири одељења:

 

У саставу Клинике налази се и Центар за патофизиологију дисања, у којем се спроводи савремена функционална дијагностика плућних болести.

 

Одељење за интензивну негу је модерна јединица са пет болесничких кревета са могућношћу  инвазивног хемодинамског мониторинга, конвенционалне и високофреквентне осцилаторне механичке вентилације. Јединица располаже апаратом за континуирану замену бубрежне функције (Fresenius Multifiltar) као и портабилан апарат за ехокардиографију (GE Vivid-e).   

Врхунска опрема неопходна је у лечењу најтежих болесника: просечан СОФА скор болесника који се лече у Јединици интензивне неге је 6.3. Просечно трајање хоспитализације је 13.3 дана. У лечењу критичних болесника  примењује се мултидисциплинарни приступ  према принципима медицинске праксе засноване на чињеницама (“evidence based medicine”).

На одељењу је запослено пет лекара - два магистра медицинских наука (један специјалиста интерне медицине И један специјалиста ургентне медицине), двоје специјалиста интерне медицине, један клинички лекар као и тим од 16 врхунски обучених медицинских сестара. Лекари запослени на Одељењу интензивне неге чланови су Друштва интензивиста Србије и Европског удружења интензивиста, боравили су на усавршавању у болницама у Сједињеним Америчким Државама (УПМЦ Питсбург, Рочестер).
 
Начелник Одељења за интензивну негу је Доц. др сц. мед. Јован Матијашевић, специјалиста интерне медицине, а главни медицински техничар је Златко Ћирић.

 

Одељење за полуинтензивну негу је нова, модерна јединица која је конципирана према препорукама Европског удружења интензивиста. Ово одељење броји 5 болесничких кревета са могућношћу неинвазивног и инвазивног мониторинга (праћење два притиска инвазивно-централни венски притисак и артеријски притисак) и два кревета за смештај болесника који треба да буду у изолацији због присуства мултирезистентних узочника или Clostridium defficile инфекције

 

Поред тога на Одељењу за полуинтензивну негу се 24 сата прате основни витални параметри (срчана фреквенција, крвни притисак, сатурација периферне крви кисеоником, број респирација) уз сатно праћење диурезе, при чему се витални параметри збирно дефинишу према дефиницији за модификовани раноупозоравајући бодовни систем (Modified early warning score).

 

На Одељењу полуинтензивне неге се примењује неинвазивна вентилација превасходно у циљу лечења респираторне инсуфицијенције тип II (хипоксемија уз хиперкапнију) као и код болесника са респираторном инсуфицијенцијом тип I (хипоксемија).

 

Начелник Одељења за полуинтензивну негу је Доц. др сци. мед. Душанка Обрадовић, интерниста-пулмолог, Асс. др Биљана Јовеш-Севић, специјалиста и др Срђан Стефановић, клинички лекар.

 

Одељење за респираторну и кардијалну инсуфицијенцију
Начелник је Проф. др сц. мед. Илија Андријевић.

 

На Одељењу за тромбоемболије плућа лече се оболели од плућне емболије и венске тромбозе. Након клиничког прегледа болесника и процене клиничке вероватноће постојања плућне емболије одмах се приступа дијагностичким процедурама. Раде се РТГ преглед плућа, гасна анализа, ЕКГ, ехокардиографија, Д-димер, коагулациони статус, ензимски и биохемијски статус. Ако на основу тих тестова постоји сумња на плућну емболију, дијагноза се потврђује и са ЦТПА–компјутеризованом плућном ангиографијом и перфузионом сцинтиграфијом плућа. Начелник одељења је Прим. др Јадранка Вучићевић Тробок.

 

Упоредо са дијагностиком плућне емболије, настоји се утврдити и исходиште тромба ултрасонографским прегледом вена доњих екстремитета. Ако се исходиште тромба утврди, у консултацији са васкуларним хирургом, одлучује се о потреби васкуларне операције или о уградњи вена кава филтера у циљу превенције рецидива плућне емболије.

 

Након што се основним дијагностичким тестовима потврди клиничка сумња на плућну емболију, започиње лечење које зависи од масивности плућне емболије. Масивна плућна емболија лечи се фибринолитичком терапијом уз мониторисање пацијента у Интензивној јединици Клинике за ургентну пулмологију, а немасивна плућна емболија лечи се антикоагулантном терапијом. По постизању терапијског ефекта пероралне антикоагулантне терапије болесник се отпушта кући, али се и даље контролише у Амбуланти за превенцију тромбозе Поликлинике Института и то седам до десет дана након отпуста и током првог месеца, а касније, када је терапија добро регулисана, једном месечно.

 С обзиром да се венски тромбоемболизам јавља као компликација других обољења, операција, траума, постоји тесна сарадња са другим клиникама Института, клиникама Клиничког центра у Новом Саду и Службом за хемостазу и тромбозу.

Лекар пулмолог др Сандра Пековић, интерниста др Станислава Совиљ-Гмизић.