Astma se definiše kao hronična upala disajnih puteva koja izaziva njihovu povećanu preosetljivost na razne spoljašnje uticaje. Oni uzrokuju suženje disajnih puteva, zbog čega se javljaju tegobe u vidu osećaja otežanog disanja, kašlja, osećaja tištanja i zviždanja u grudima. Tegobe su najčešće noću i/ili u ranim jutarnjim satima, ali mogu biti i tokom dana. Broj obolelih od astme tokom poslednje dve decenije stalno raste, naročito kod dece, tinejdžera i u visokorazvijenim zemljama, posebno od alergijske astme, te se ona definiše kao bolest savremenog društva i epidemija 21. veka.
Procenjuje se da oko 350 miliona ljudi u svetu ima pomenutu bolest, kao i da će još 150 miliona oboleti za sledećih deset godina. Naša zemlja ubraja se u one sa srednjom stopom oboljevanja od astme.

Brojni su uzroci njenog nastanka, a dele se na spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnji se odnose na okruženje u kojem čovek živi (aerozagađenje, globalno zagrevanje planete, promena klimatskih faktora, urbanizacija, veća prisutnost alergena i polena u vazduhu...), a unutrašnji na samog obolelog (genetska predispozicija, način života, ishrana bez protektivnih materija, sa upotrebom aditiva i veštačkih materija, tzv. fast fud ishrana, štetna navika pušenja, naročito budućih majki tokom trudnoće, učestale infekcije, prevelika upotreba antibiotika, vakcinacija, gojaznost, smanjena fizička aktivnost, stalan boravak u kući, a retko u prirodi...). Udruženo delovanje tih faktora izaziva pojavu bolesti.

Smatra se da od ukupnog broja obolelih dve trećine imaju alergijsku astmu. Alergeni koji mogu da je izazovu jesu unutrašnji (kućna prašina, grinje, buđ, životinjska dlaka) ili spoljašnji (polen drveća, trave i korova). Najčešće pojavi astme prethode simptomi u gornjim disajnim putevima u vidu kijavice, sekrecije i osećaja zapušenosti nosa, a mogu trajati godinama.

Zbog navedenih tegoba pacijent se obraća svom lekaru, potom i specijalisti za plućne bolesti. U Institutu za plućne bolesti Vojvodine postoji Alergološka ambulanta, u kojoj se svakodnevno obavljaju pregledi bolesnika koji su tamo upućeni zbog sumnje na astmu ili se redovno kontrolišu nakon postavljene dijagnoze.
Kadar Alergološke ambulante prati savremene svetske principe i novine u lečenju astme.

Potvrđivanje alergije na alergene iz vazduha (inhalatorne) utvrđuje se jednostavnim i brzim kožnim testom ili određivanjem količine antitela u krvi. Radi procene stanja disajnih puteva u našoj ustanovi ispituje se plućna funkcija pomoću savremenih, nedavno nabavljenih aparata. Ukoliko su indikovani, sprovode se i drugi postupci, sa ciljem postavljanja prave dijagnoze i započinjanja lečenja.

Za lečenje bronhijalne astme koriste se dve grupe lekova. To su oni za brzo otklanjanje simptoma i oni za prevenciju simptoma. Izbor lečenja određuje se prema stepenu kontrole astme, terapiji koju bolesnik već dobija, farmakološkim svojstvima i dostupnosti različitih vrsta lekova, kao i u skladu sa ekonomskim uslovima.
Prednost se daje inhalatornom načinu primene lekova (putem udisanja) jer se tako postiže neposredan kontakt leka s velikom površinom traheobronhijalnog stabla; početak delovanja je brz; primenjuju se male doze lekova, a mogući neželjeni efekti su mali. Treba imati na umu neophodnost pravilne tehnike inhalacije.

Kada se bolest potvrdi, pacijentu se savetuju preventivne mere u smislu smanjivanja koncentracije alergena u okruženju u kojem živi, načina života i ishrane. Takođe se preporučuje primena odgovarajućih antiupalnih preventivnih lekova, sa ciljem temeljne kontrole bolesti. Svoje pacijente obučavamo o postupcima i u slučaju pogoršanja i nedovoljne kontrole bolesti.

Naša ustanova ima višegodišnje iskustvo u sprovođenju imunoterapije. Od pre dve godine, uz praćenje svetskih trendova i poštovanje preporuka Svetske zdravstvene organizacije, sprovodi se na tzv. sublingvalni način, koji nije agresivan i nema sistemskih neželjenih efekata. Takav vid lečenja je preventivan, sprovodi se kod pacijenata sa alergijskim rinitisom kako bi se sprečio nastanak astme.

REDOVNA PRIMENA LEKOVA I REDOVNA KONTROLA OMOGUĆUJU PACIJENTIMA KVALITETAN ŽIVOT.

Cilj savremene terapije bronhijalne astme jeste uspostavljanje i održavanje kontrole kliničkih manifestacija bolesti u dužem periodu. Da bi se to postiglo, potrebne su četiri međusobno zavisne komponente (GINA 2006. godine). Prva komponenta je uspostavljanje partnerskog odnosa između lekara i bolesnika. Druga podrazumeva otkrivanje i smanjivanje izloženosti faktorima rizika. Treća se odnosi na procenu, lečenje i praćenje astme, a četvrta komponenta je odgovarajuće lečenje pogoršanja bolesti.