Одсек за патофизиологију дисања је један од круцијалних Одсека Инситута сходно да велики број плућних болести даје промене које се могу дијагностиковати функционалним испитивањем респираторног система. У Одсеку је у току 2016. године обављено 8118 спирометријских и 2249 спироплетизмографских прегледа, 788 анализа капацитета дифузије плућа, 68 неспецифичних бронхопровокативних тестова са хистамином и 33 теста индукованог спутума, урађено је 22.534 гасне анализе и начињено је преко 2000 прегледа ради мишљења за оперативне захвате ресекције плућног паренхима и ради мишљења за оперативне захвате ванплућних болести.

 

Спирометрија

Спирометрија је преглед који даје увид у стање респираторног система као што мерење крвног притиска даје увид у опште стање кардиоваскуларног система. То је метод којим се мери волумен удахнутог или издахнутог ваздуха у јединици времена. Спирометрија се користи у дијагностици плућних болести, праћењу ефеката терапије и рехабилитације, али и као метод секундарне превенције у ризичним групама за развој плућних болести – посебно хроничне опструктивне болести плућа.

Пре прегледа медицинска сестра објасни метод прегледа и упути пацијентана на који начин својом сарадњом може да га спроведе најефикасније могуће. Током прегледа се прати прихватљивост и поновљивост спирометријских параметара и кривуља јер само квалитетно урађен тест обезбеђује тачну интерпретацију резултата.

Спирометријски налаз обухвата низ параметара и приказ кривуља проток-волумен и волумен-време. Параметри од посебног значаја су форсирани експираторни волумен у првој секунди (FEV1), форсирани витални капацитет плућа (FVC) и њихов однос (FEV1/FVC), као и проток ваздуха на 75% 50% и 25% форсираног експиријума (FEF75%, FEF50% и FEF25%) и вршни проток при форсираном експиријуму (PEF). Анализом остварених резултата може се поставити дијагноза опструктивних или сумња на рестриктивне болести плућа. Уколико иницијални налаз указује на постојање опструкције врши се бронходилататорни тест.

Пре спирометрије се препоручује да пацијент не узима краткоделујуће бронходилататоре 6 ч пре теста (Ventolin, Berodual N), да не узима дугоделујуће бронходилататоре и ксантинске препарате (Aminofilin) 24 ч пре теста, да не узима антихолинергике дугог дејства 48 ч пре теста; такође пацијент пре теста не би требао да конзумира цигарете 1 ч, алкохол 4 ч, обилан оброк 2 ч и требао би да избегава већу физичку активност 30 мин пре прегледа.

Контраиндикације за извођење спирометрије су већином релативне и понекад неопходност да се тест уради има већи приоритет у односу на ризике за пацијента ако се ова процедура изврши. Aпсолутна контраиндикација за извођење спирометријског прегледа је акутни инфаркт миокарда. Посебну пажњу је потребно обратити на пацијенте који су имали оперативне захвате на оку, мозгу, грудном кошу или трбуху, уколико имају анеуризму асцедентног дела грудне аорте, уколико су имали пнеумоторакс, хемоптизије, ангину пекторис, инфаркт миокарда или плућну тромбоемболију.

 

Телесна плетизмографија

Телесна плетизмографија је метода којом се одређују параметри плућне функције који нису доступни спирометријском прегледу. То је метода за одређивање плућних волумена и капацитета, и посебно отпора у дисајним путевима. Користи се ради разликовања опструктивних и рестриктивних поремећаја вентилације плућа, откривања и праћења пацијената који имају изражену хиперинфлацију у склопу хроничне опструктивне болести плућа, у праћењу бронхопровокативног теста и друго. Параметри јединствени за овај преглед су функционални резидуални капацитет (FRC), резидуални волумен (RV), укупни капицет плућа (TLC), специфични отпор у дисајним путевима (sRtot) и укупни отпор у дисајним путевима (Rtot).

Припрема пацијента, као и контраиндикације за овај преглед слични су као и припрема за спирометријски преглед.

 

Бронходинамски тестови

Бронходинамски тестови обухватају бронходилaтаторни и бронхопровокативни тест. Бронходилататорни тест се изводи код пацијената који на инцијалном налазу имају опструктивни поремећај вентилације, као и у склопу испитивања астме. Лекови који се користе у бронходилататорном тесту су салбутамол или комбинација фенотерол-хидробромида са ипратропијумом-бромидом.

Бронхопровокативни тест је један од метода у дијагностичком алгоритму астме. У одсеку се спроводе: бронхопровокативни тест са хистамином, бронхопровокативни тест посредован напором, бронхопровокативни тест са хипертоним раствором, такође се изводе бронхопровокативни тестови који користе алергене радног окружења (професионални алергени).

Пре бронхопровокативног теста се препоручује да пацијент у одређеном временском периоду не користи дотадашњу терапију за астму и да избегава факторе слољашњег окружења који могу повећати бронхијалну хиперреактивност, а све да би тест био релевантан. Тест се изводи у контролисаним условима и након спроведеног теста се ординира краткоделујући бронходилататор.

 

Одређивање капацитета дифузије плућа (трансфер фактора)

Капацитет дифузије плућа процењује трансфер гасова кроз алвео-капиларну мембрану. Одређивање капацитета дифузије кисеоника је изузетно компликован процес, те се стога одређује капацитет дуфузије угљен-моноксида. Мерење трансфер фактора незаобилазно је у дијагностици болести које захватају паренхим плућа. Вредност трансфер фактора је смањена када је смањена површина алвео-капиларне мембране (емфизем) или када је она задебљана (интерстицијалне болести плућа). Вредност трансфер фактора је повећана уколико је пацијент пре прегледа био физички активан, код гојазних особа, полицитемијe или интраалвеоларног крварење.

Апарати који се налазе у Одсеку омогућују да се овај тест обави на више начина (single breath, single breath RT, intrabreath, NO-membrane, rebreathing) при чему се најчешће примењује метод једног удаха (single breath). Приликом прегледа потребно је доставити вредност хемоглобина, као корективног параметра који се уноси пре прегледа, а има значај посебно код пацијената који имају анемију или полицитемију.

 

Импулсна осцилометрија

Импулсна осцилометрија је релативно нов дијагностички метод у области функционалног испитивања плућа. Значајна разлика у односу на спирометрију и телесну плетизмографију јесте та што не захтева форсиране дисајне маневре. Због тога се користи код пацијената који због придружених стања и болести не смеју да изводе овакве маневре, као и код деце код које је отежан преглед. Једна од предности је што у односу на спирометрију и телесну плетизмографију даје бољи увид у опструкцију малих дисајних путева, што може имати прогностички и терапијски значај.

 

Спироергометрија

Спироергометрија је тест којим се врши евалуација одговора кардиоваскуларног, респираторног и локомоторног система на физичку активност. То је најсложенији тест који се изводи у Одсеку и има најшире индикационо подручје: од испитивања болести респираторног и кардиоваскуларног система до медицине рада и рехабилитације. У Одсеку се превасходно користи током преоперативне процене за ресективне захвате плућног паренхима, али има место у испитивању и праћењу великог броја плућних болести (хронична опструктивна болест плућа, интерстицијалне болести плућа).

Тест се изводи у контролисаним условима са добро обученим тимом лекара и медицинских сестара на покретној траци која је део MasterScreen CPX система. Током извођења теста прате се кардиореспираторни параметри при чему је од изузетног значаја потрошња кисеоника (V’O2). Сарадњом пулмолога и кардиолога током спироергометријског теста омогућава се брз увид у здравствено стање пацијента и лакше доношење одлуке о даљем лечењу.