LogoHeader2lat

LogoHeadermobilna

Tuberkuloza

Tuberkuloza je zarazna bolest a izaziva je bakterija koja se zove Mycobacterium tuberculosis. Bolest se najčešće manifestuje na plućima, mada može da zahvati i druge organe (mozak, moždane opne, bubrege, creva, kosti, jajnike itd.). Prenosi se preko sitnih čestica koje bolesnik iskašljava u spoljašnju sredinu, te je stoga zarazan samo oboleli od plućne tuberkuloze. Zaraza ne znači i bolest, a svega se 10% onih koji se inficiraju i razboli od aktivne tuberkuloze. Da li će do zaražavanja i oboljevanja doći zavisi, s jedne strane, od samog uzročnika (njegove zaraznosti), a s druge strane, od otpornosti organizma koji dolazi u kontakt s bacilom.

Faktori rizika za nastanak te bolesti jesu: HIV infekcija, imunokompromitujuća stanja, pušenje, smanjena telesna težina, zloupotreba alkohola i/ili droge, socijalno ugrožene kategorije stanovništva, zatvorenici, stanovanje u zajednici s tuberkuloznim bolesnikom.

Najčešći simptomi tuberkuloze jesu: malaksalost, gubitak apetita i mršavljenje, pojačano noćno znojenje, povišena temperatura, uz kašalj koji je najčešće suv i uporan, a ređe praćen iskašljavanjem sluzi, gnoja ili krvi. Otežano disanje može biti prisutno ako je bolest uznapredovala, a bolovi u grudima javljaju se ukoliko je zahvaćena plućna maramica. Ako su zahvaćeni drugi organi, bolest se manifestuje tegobama vezanim za njih.

Preporuka je da se kod svih osoba koje kašlju duže od tri nedelje načini rendgenski snimak pluća da bi se isključila tuberkuloza.

Kada se na rendgenskom snimku vide promene karakteristične za tuberkulozu, potrebno je sprovesti ispitivanje da bi se bolest i dokazala. Osnovna metoda dokazivanja jeste pregled ispljuvka na bacil tuberkuloze. Ukoliko se oboljenje tako ne dokaže, sprovodi se dalje ispitivanje koje podrazumeva uzimanje isečka s obolelog mesta (bronhoskopija) i njegov pregled pod mikroskopom (patohistologija).

Nakon toga se započinje lečenje, koje se danas sprovodi po tzv. direktnom kratkotrajnom režimu i ne traje više godinu ili dve nego šest meseci, pod uslovom da se radi o prvom razboljevanju, odnosno osam meseci ukoliko se bolest javila drugi ili treći put.

Novooboleli se leče kombinacijom četiri leka a oni koji su se ponovo razboleli s pet. Kod ponovo obolelih potrebno je duže lečenje i veći broj lekova da bi se izbeglo stvaranje otpornosti bacila tuberkuloze na lekove, što je veoma opasno pošto se na taj način razvija tzv. multirezistentna tuberkuloza, koja se veoma teško leči i ponekad ima smrtni ishod.

Zbog toga je veoma važno da bolesnici shvate potrebu za redovnom, svakodnevnom i dovoljno dugom terapijom, kombinacijom četiri ili pet lekova, pošto se tako postiže potpuno izlečenje i sprečava razvoj neosetljive (rezistentne) tuberkuloze.

Većina lekova za tu bolest može štetno delovati na jetru te se zbog toga redovno (jednom u dve nedelje tokom bolničkog lečenja, a jednom mesečno ambulantno) kontrolišu parametri jetrene funkcije. Obolelima kod kojih se javi jetreni poremećaj osim lekova koji oporavljaju jetru preporučuje se dijeta bez životinjskih masti, svinjskog mesa i njegovih prerađevina tokom celog lečenja.

Pošto su u najvećem riziku od infekcije članovi domaćinstva obolelog, neophodno je da se jave na pregled u nadležni dispanzer za plućne bolesti kako bi se isključilo postojanje aktivne bolesti i kod njih.

Oboleli od tuberkuloze u bolnici se leče u proseku šest nedelja, odnosno dok im se u ispljuvku direktnom baciloskopijom nalaze bacili tuberkuloze, što pokazuje njihovu zaraznost za okolinu. Kada postanu nezarazni, otpuštaju se na dalji ambulantni tretman i preporučuje se dalje lečenje pod kontrolom nadležnog dispanzera za plućne bolesti. Samo u slučaju da je reč o komplikovanoj i nepotpuno dokazanoj bolesti, bolesnici se pozivaju i na kontrole u Institut.

Tuberkulozni bolesnici tokom celog lečenja treba da se pridržavaju odgovarajućeg higijensko-dijetetskog režima života, da izbegavaju fizički napor, da se odmaraju barem dva-tri sata dnevno, da se ne izlažu suncu, da koriste multivitaminske preparate, a u najvećem procentu slučajeva treba da su na bolovanju za sve vreme lečenja. Samo ukoliko lekar koji leči obolelog proceni da je bolesnik sposoban za rad (ako se radi o minimalnoj bolesti i ako oboleli ne radi u zdravstvu, prosveti ili sa prehrambenim namirnicama), on se može vratiti na posao i pre završetka lečenja.

Svaki bolesnik treba da ima na umu da je danas tuberkuloza izlečiva bolest ako se leči dovoljno dugo, uz odgovarajuću kombinaciju lekova, a to podrazumeva slušanje saveta lekara i redovno javljanje na kontrolu. Svi lekovi za tuberkulozu kod nas su dostupni, dobijaju se besplatno po izlasku iz bolnice u nadležnom dispanzeru i u odgovarajućoj apoteci na recept, bez nadoknade, te ne postoji objektivni razlog da lečenje bude neuspešno.

FaLang translation system by Faboba